Napad´Valjka´ na turski bastion!

Igrači Partizana, šampioni, imajte u Istanbulu neprekidno sledeće na umu: Protivnik je favorit koji će igrati pod OGROMNIM pritiskom kako prepunih tribina svog stadiona, tako i cele turske fudbalske javnosti! Samo onaj ko se nekada bavio vrhunskim sportom zna kako psihologija sportiste (pa makar i onog najslavnijeg, sa najzvučnijim imenom i prezimenom) može biti ´uzdrmana´ u takvim situacijama, pogotovo ako favoritu ne krene od starta onako kako bi on to želeo. Na vama je momci da izađete hrabri na teren ´grotla´ koje vas tamo očekuje, da favorita učinite nervoznim od samog starta, da uradite na terenu sve što je u vašoj moći da ta njegova nervoza raste iz sekunda u sekund. Vi sami ne smete reagovati ni na kakve provokacije, morate ostati sve vreme mirni, ali i potpuno skoncentrisani, pozitivno napeti kao strune i rešeni da uspete, da se kao pobednici vratite u Beograd. Vrebajte svoju šansu, vrebajte i najmanju moguću priliku da zadate udarac favoritu od kojeg se on onda neće oporaviti! Ne srljajte, ne jurcajte bez potrebe, ne budite naivni. Početni rezultat od 0:0 nas istina kao krajnji rezultat ne vodi u Ligu šampiona, ali koliko god to apsurdno možda zazvučalo – što duže on bude stajao na semaforu, utoliko će nervoza domaćina više da raste i vi ćete dočekati vašu šansu! Setite se naših 0:0 na poluvremenu revanša protiv Intera iz Bakua i nervoze sa kojom smo mi, tada favoriti, ušli u drugih 45 minuta! Dokle god stoji 0:0, krajnji zbirni ishod je potpuno ´labilan´ i samo jedan sekund, jedan gol, možda čak i u nadoknadi vremena (!) može favoritu sve oduzeti, a nama sve dati! Biće jako teško ako protivniku dozvolite da on povede. Ne, vi ste ti koji treba da date prvi pogodak, da ga tim golom totalno saterate uza zid! Naravno da bi neko naše rano vođstvo predstavljalo neki idealan scenario za vas, kao i za sve nas koji volimo Partizan ali...neću ništa da vam poručujem za jednu takvu situaciju jer znam da se u tom slučaju nećete zadovoljiti ´nokdaunom´, već da ćete tražiti ´NOKAUT´! Neka vas i sreća prati, biće vam neophodna. Sam Bog nam je u avgustu 2005. godine uskratio drugi po redu plasman u Ligu šampiona. Ne, nije nam on ništa ´vraćao´ za Njukasl dve godine ranije, jer ima nas i onih koje pamćenje i dan-danas jako dobro služi - mi smo Njukasla NADIGRALI u Beogradu (iako smo izgubili sa 0:1!), a u revanšu u Engleskoj smo (u najmanju ruku!) bili ravnopravni ako ne i opet bolji! A dve godine kasnije su se Slovaci samo na pravdi Boga radovali nečemu što je Partizan bio mnogo više zaslužio, stvorivši minimum 15 stopostotnih prilika u 210 minuta tog duela...Znači Bog nam je dužnik od avgusta 2005. godine, veliki dužnik, i došlo je i vreme i mesto da nam vrati ono što nam je tada uzeo. Uzeo nam je tada sve, gurnuo nas je u ambis iz kojeg smo se potom pune 3 godine vadili i čupali, a sada je na njemu da vrati uzeto i da nam udari ´vizu´ za evropsku elitu koju ćemo potom, iz godine u godinu, samo produžavati!