ŠTA VAM ZNAČI DSS

Kako rece jednom jedan pesnik

**Znacili vam ili ne znacili,
racunicu vam smracili **

Znaci, zao mi je,ali ne mogu ovakvo pitanje da svedem da par redova, a uostalom niko ni ne mora da cita.

Kad sam bio mladji, u DSS-u i uopste politici sam video sredstvo da se svet promeni na bolje. Verovao sam da baviti se politikom predstavlja ispavnu stvar jer se tako moze pomoci svojoj zemlji i narodu. Zato sam i ubrzo po sticanju punoletstva pristupio DSS, koja mi je tada uz neke druge stranke bila jako simpaticna, pre svega zbog vrednosti koje su predstavljali lik I delo dr Vojislava Kostunice. Imao sam priliku da preko DSS-a pohadjam seminare ne samo omladinske vec i obuke starijih, sto mi je pomoglo da shvatim sta znaci ozbiljno delovanje I organizacija. Kasnije kada sam ipak malo sazreo naucio sam da dosta kriticki posmatram sve politicare i njihove odluke I ponasanje, za to su mi doduse pomogli profesori I deda koji me je ucio suprotnim politickim idejama. Kroz akcijanja sa DSS-om video sam koliko moze zanimljivo da bude baviti se necim tog tipa i sticati i razvijati svoje razlicite sposobnosti I vestine. Imao sam tu srecu da i kada nije bilo toliko omladine kao danas, uvek bude i smesnih, i zanimljivih likova, ali i onih od kojih moze puno da se nauci.Bilo je I ima onih koji su mi na neki nacin smetali kako meni licno tako I po mojoj oceni I DSS-u I interesima gradjana I same opstine Barajevo ,ali sam i to prihvatio kao deo igre jer nikada ni u zivotu nisi okruzen samo ljudima kojima si gotivan ili su ti gotivni. Imao sam prilku da ispred DSS-a (mada je to malo sporno) vrsim javnu funkciju, i video sam na kakvim su sve iskusenjima oni koji vrse vlast. Video sam i kakav je osecaj kada se maksimalno posvetis necemu u sta verujes, iako je cesto drugima pa I malo meni samom smesno kakva sam sve cimanja prosao. Osetio sam kakav je osecaj kada se na neki nacin izboris za svoj kraj pa te mestani i klinci iz seoca prihvate kao svog I kao nekog vrednog poverenja I kao lokalnog junaka.. Tako da su tokom ovih skoro pet godina aktivnog I angazovanog bavljenja, DSS i politika postali deo mog identiteta, i verovatno ce to u narocitoj meri i ostati. Naravno, desavalo se da sam u DSS-u I licno I politicki doziveo I kolicinu neprijatnosti I razoceranja. Cesto mi nije najdrazi nacin na koji ova stranka pokazuje svoje rezultate i ideje (ne mislim samo na los marketing vec I na one koji nas predstavljaju na TV-u I kako to rade).Shvatio sam da je jedini nacin da se promene stvari jeste da ucestvujes I menjas kroz delovanje, a ne da kao penzioner samo pricas, lupetas i mudrujes I kritikujes (pretpostavljam da cu biti jaakoo naporan penzos, ako ikada odem u penziju). Naravno, covek ne moze nista da menja sam niti na to ima pravo,vec promene cinimo svi zajedno, u interesu svih . Posto sam prestao da pisem pesmice i pricice medju DSS-ovcima sam pronasao i novu citalacku publiku za sms stihove, i nove teme.Tu se naravno okupila i omladina koja je rad u kampanji, (a nadam se da ce i rad i posle nje) ucinila zanimljivijim I efikasnijimi i time nastavila put razvoja Omladine DSS-a i unapredjenja zivota omladine u nasoj maloj opstinici. Naucio sam I da zdravo prihvatam poraze I kritike, kao I to da se svaki trud I posvecenost mozda ne bas odmah ali ipak isplati, samo sto se nekad treba dodatno potruditi. Ponekad mi je zao sto sebe I svoje vreme posvecujem toliko politici kad ima dosta zanimljivijih stvari, recimo kad dodju periodi kada se vise druzim I izlazim onako studentski ili imam ispite, cesto sam iskusenju da sve to batalim I da se okrenem nekom obicnijem zivotu za mladog coveka ali eto postoji neka strast ka svemu tome.

Mislim da dok DSS nastavi da bude za mene sve to sto jeste necu napustati stranku niti aktivno bavljenje politikom. Nisam od onih koji pricaju da nikad nece menjati stranku ili slicno. Mislim da necu I mogu osnovano da tvdrim, tj. za razliku od nekih koji su se kleli u vernost DSS-u, ja sam uprkos iskusenjima (naravno nisam jedini) odlucio da se I dalje borim u dresu DSS-a. Ne volim da pricam o tome,ali sad raskuckah se. O druzenju nisam puno kuckao, ali dovoljno je rekao u jednom od prethodnih postova Jovan Rambo Petrovic, samo sto ja ne pijem kafu, tj. pijem samo nekad, a I to je retko.

Najcesce nisam uspevao da svoje ideje I zelje sprovedem do kraja I da vidim rezultat svog zalaganja, ali u onim retkim slucajevima kada bih uspeo, shvatio bih da je ipak bilo vredno truda.