Love versus Need

Ako podjemo od toga da svaki covek treba da ima nekog pored sebe, zanima me Vase iskreno misljenje o tome da li je bolje tragati i nadati se pravoj i istinskoj ljubavi, gde volite svaki korak i pokret koji napravi ta osoba, kada Vam ta osoba toliko prija ma sta da uradi da se prosto topite od ljubavi i pozude, ili je mozda bolje imati nekoga pored sebe ko Vam nece biti najbitniji u zivotu, pored koga cete moci da radite i ostale stvari u svom zivotu, koga cete gledati kao osobu koja je kao i svaka druga. Naravno u obe opcije ubrajam postovanje kao prvi i osnovni uslov za jednu vezu.

Biti zaljubljen nije klinacki, mislim da je osecaj jedinstven i fenomenalan, ali se tu onda javlja veliki broj side-effecta... Idealizovanje, asocijalno ponasanje, dreaming, nesposobnost obavljanja ostalih poslova u svom zivotu, nemogucnost odbijanja iracionalnih zahteva te druge osobe i sl...
Sa druge strane, nebitna osoba u Vasem zivotu Vam pruza osnovnu potrebu da imate nekog pored sebe, ostajete ona ista osoba ali nema carolije...

Da li je po Vama ta carolija dovoljan razlog da sebe stavljate na slatke muke?

Voleo bih da pored odgovora tipa Love ili Need, date i obrazlozenje zbog cega... i ne previse lutanja od teme.

Side efekti i iracionalno ponasanje jesu losi za funkcionisanje,ali valjda ih nema bez zaljubljenosti pa onda kad odmerm prihvatam i da je carolija dovoljan razlog da se stavim na slatke muke. Imao sam nekog ko mi nije bio najbitniji u zivotu i bilo je OK, ali onda su mi se brzo pojavile bitnije stvari u zivotu i onda je i to prestalo.

Tako da ako se pita samo glava bolje je potreba,tako sam i glasao, ali ne pita se samo glava kada osetim nesto tako. Onda se malo mucim

Admin ::gde volite svaki korak i pokret koji napravi ta osoba, kada Vam ta osoba toliko prija ma sta da uradi da se prosto topite od ljubavi i pozude...

E to je onda prava ljubav!

Piksi ::

Admin ::gde volite svaki korak i pokret koji napravi ta osoba, kada Vam ta osoba toliko prija ma sta da uradi da se prosto topite od ljubavi i pozude...

E to je onda prava ljubav!

Da, znam, to nije sporno, ali me zanima da li je to ono cemu treba da stremimo, ili je to ipak previse za jedno ljudsko bice. Da li je bolje da ne letimo previse vec da budemo sa obe noge cvrsto na zemlji?