MITING U BEOGRADU !

Mladenovic: DSS che podrzati miting

BEOGRAD, 28. jula 2008. (Beta) - Portparol Demokratske stranke Srbije
Andreja Mladenovic najavio je danas da ce ta stranka podrzati sutrasnji miting u Beogradu. "DSS podrzzava protest koji organizuju opozicione partije", rekao je Mladenovich na konferenciji za novinare navodechi da jos nije dogovoreno da li ce neko od funkcionera te stranke govoriti na skupu.

On je pozvao sve gradjane da dodju na protest zakazan za sutra u 19 casova na Trgu Republike, ali je istakao da je DSS protiv svakog oblika nasilja posebno prema novinarima.
Upitan da prokomentarisse izjavu poslanice SRS Vjerice Radete da je predsednik Srbije Boris Tadich "izdajnik" i da se u Srbiji "izdaja nikada nije prasstala", Mladenovich je kazao da u tome nije video pretnje. "Mi nikada nismo vodili politiku pretnji. Nechemo to raditi ni u buduche, a ne vidimo ni da drugi to rade", rekao je on. Mladenovich je kazao da che DSS u svom opozicionom delovanju ukazivati na pogubnu politiku koju vodi srpska vlada.

Vlast, kako je naveo, "usmerava ostricu prema opoziciji" umesto da ostricu okrene prema Evropskoj uniji, SAD ili Haskom tribunalu, odnosno "onima koji rade o glavi Srbije". Mladenovich je naveo da bi nakon oslobadjajuchih presuda Ramussu Haradinaju i Naseru Orichu trebalo otvoriti pitanje legitimiteta Hasskog tribunala.

Bravo na postu, kume!!!
Ovom prilikom pozivam sve forumase i Srbe (zao mi je sto ovde ne mislim na DS i SPS) da dodju na miting i da pokazu da su Srbi!!!
Cinjenica je da svojim prisustvom necete osloboditi Radovana optuzbi, i cinjenica je da svojim prisustvom necete pomoci da zuto crvena vlast ne nastavi izdaju...
Ali dodjite zbog sebe, dodjite da podrzite pravu Srbiju i coveka koji je tada imao hrabrosti za razliku od mnogih.
Dodjite i podrzite protest kojim izdajicama okrecete ledja...
Dodjite i budite dostojanstveni, protestujte mirno i energicno.
Pokazite da se svako od nas oseca kao Radovan, sa tim sto vecina nas ne bi imala hrabrosti da uradi pravedne stvari koje je on uradio.
Dodjite na skup, i pokazite da ste deo nas, da ste deo ljudi koji hapsenje heroja shvataju kao hapsenje Srbije.

Сличности и разлике између митинга из 1991. године и овог најновијег, прекјучерашњег
„Рушилачки поход”, „Демонстранти са оружјем кренули на ’мирне’ демонстрације”, „Грађани Београда запрепашћени вандализмом демонстраната”, „Користили демонстрације за пљачку”... Не, ово нису јучерашњи наслови у провладиним медијима. То су наслови из провладиних листова после 9. марта 1991.
И заиста, постоји неколико занимљивих паралела између ова два догађаја. Најпре, сличан је положај српске опозиције онда и сада. Опозиција је такође била изгубила председничке и скупштинске изборе. Она није обављала власт нигде и због тога је била фрустрирана. Вође опозиције такође су се жалиле да су њихове странке жртве необјективног извештавања. Захтевали су да Србија чује и другачије гласове од оних који изражавају само једно, владајуће мишљење. Опозиција се осећала пораженом и медијски изолованом. Зато је митингом покушавала да скрене пажњу на себе и тако добије простор у медијима.

Такође, има сличности и у догађајима током самог митинга. Окупило се и онда доста света – мада су провладини медији минимизовали број присутних. Демонстрације су биле најављене као мирне. Али, део демонстраната упустио се у тучу с полицијом. За њих се касније утврдило да су навијачи (само не „Партизана”, као сада, већ „Црвене звезде”). Исто, једно од главних места окршаја био је угао Македонске и Дечанске. Разбијени су многи излози. Полиција је, тукући се с најагресивнијим метежницима, такође растурила главнину демонстраната који су мирно присуствовали збору. Опозициони прваци су и тада оптуживали полицију за „прекомерну употребу силе”.

И реакције на митинг биле су сличне. Провладини медији и онда су стављали нагласак на вандализам. Јучерашњи наслов из „Блица” – „Хулигани поново ломили Београд” – имао је пандан у наслову од 10. марта 1991, у тада провладиној „Политици”: „Грађани Београда запрепашћени вандализмом демонстраната”. О ономе што се на самом митингу рекло није се могло много тога чути – као што се ни сада, рецимо, на сајту Б92 не може прочитати шта су Николић и остали говорили на тргу.

И идеје ко је виновник нереда и како га казнити биле су сличне. Данас видимо како љутити гледаоци углас захтевају забрану СРС-а (види, рецимо, ВИП блогове и коментаре на Б92). Те 1991. није било блогова и интернет-форума, али су зато исту функцију играли „протестни скупови” по МЗ. Са њих су слати једнообразни захтеви „да се распусти СПО и забрани његов рад” (Политика, 11. март 1991, стр. 10). Такође, идеја да се „забране протестни митинзи у центру Београда” и поруке типа „На Ушће или неко слично место, па митингујте” (сајт Б92) звуче нам познато. Наравно, јер је баш градска влада те 1991. забранила демонстрације у центру Београда.

Видимо данас, такође, обнову идеје о „контрамитингу”. „Београд је зрео за један контрамитиниг и за једну шетњу, чисто да им објаснимо како се то ради”. „Сазрело је време да се и ми ветерани митингаши деведесетих окупимо и покажемо тој шачици бандита како је то изгледало” (сајт Б92). Онда, 1991, контрамитинг је заиста одржан, 12. марта, на Ушћу. Тада су се такође чуле речи о „шачици бандита” коју треба „разбити” и слични позиви на криминализацију опозиције.
Све ове сличности показују не само да историја уме да се понови. Оне показују и да елита уме да понови грешке из прошлости. Сатанизација, па и криминализација опозиције била је једна од основних погрешака Милошевића. Он те, 1991, јесте био јак. Али, његов однос према опозицији није био израз снаге, већ ароганције. Тиме је у много чему затрован политички живот у Србији. Било би лоше ако би истим путем кренула и садашња владајућа елита.
Све ове сличности показују не само да историја уме да се понови. Оне показују и да елита уме да понови грешке из прошлости. Сатанизација, па и криминализација опозиције била је једна од основних погрешака Милошевића. Он те, 1991, јесте био јак. Али, његов однос према опозицији није био израз снаге, већ ароганције. Тиме је у много чему затрован политички живот у Србији. Било би лоше ако би истим путем кренула и садашња владајућа елита.

На срећу, постоје и неке важне разлике између 1991. и 2008. Наша елита сада има 17 година више искуства са демократијом. Затим, ма колико да је у великим електронским медијима успостављена хегемонија „еврореформског” погледа на свет, присуство опозиције је ипак веће него 1991. Треће, онда је на митингу лидер опозиције командовао „Јуриш!”, а сада су опозициони лидери покушавали да смире милитантне групе. Онда су погинули један полицајац и један демонстрант, овога пута, на срећу, није било мртвих. Онда је морала да интервенише војска, овога пута се све завршило без тенкова.
Све то даје наду да српски парламентаризам може да избегне негативни образац из деведесетих. Некада нам се чини да из историје ништа нисмо научили. Али, некада се види историјско сазревање и напредак друштвене свести. Срби не могу бити народ вечитих историјских понављача. Можда је ово добра прилика да то покажемо. И себи и другима.

On je moj kum