Zanimljiva istorija...

Mnogi smatraju da je istorija dosadna nauka, i da oni koji je proučavaju pričaju samo o nekim ratovima, koliko je ljudi poginulo u njima, mirovnim sporazumuma i konferencijama. Za istoričare se obično misli da su uvek okruženi gomilom prašnjavih i starih knjiga, dok njihove kolege, arheolozi, uvek imaju neke kosture i mumije pored sebe.

Međutim, istorija ima i drugu stranu. Ona je prepuna raznih anegdota, zanimljivih događaja i neobičnih ishoda bitaka koji nisu u velikoj meri zastupljeni u udžbenicima i time ostaju nedostupni mnogima. Arheologija je prepuna predmeta čija je namena i dan danas nepoznata.

Ako znate neki podatak o nekom istorijskom događaju, ličnosti ili predmetu koji je vama bio zanimljiv, podelite ga sa nama.

Dakle nadam se tema koja bi bar malo ucinila istoriju kao nauku primamljivijom ostalim clanovima. Evo da pocnemo

Keltima su nazivana plemena koja su za vreme gvozdenog doba neseljavala veći deo Evrope. Za njih se govorilo da se plaše samo jedne stvari, a to je da im nebo ne padne na glavu.

Oni su imali nekoliko većih ratnih pohoda čiji cilj je bio osvajanje novih teritorija. U jednom od njih koji se dogodio u III veku p.n.e. (279 godine), oni su krenuli Balkanskim poluostrvom ka jugu. Jedna od tih grupa stigla je čak do čuvenog proročišta u Delfima gde je naišla na makedonsku vojsku koju je predvodio makedonski kralj Ptolomej Keraunos. Tokom bitke makedonske snage su trpele velike gubitke, a tokom borbi poginuo je i njihov kralj. Kada je sve izgledalo izgubljeno za Makedonce, dogodilo se nešto neverovatno. Odjednom je počeo zemljotres. Zemlja se tresla a Kelti su pomislili da je nebo krenulo da pada. Uplašeni time oni su napustili bojno polje i pobegli, time predajući pobedu Makedonskoj vojsci.

Tokom povlačenja podelili su se u tri grupe. Jedna je krenula put Male Azije, druga se smestila na teritoriji koju zauzima današnja Bugarska i osnivaju svoje kraljevstvo koje nazivaju Tilis. Treća, i najveća grupa, naselila je područje oko ušća Save u Dunav i prozvala sebe Skordiscima. Oni su postavili temelje Singidunuma (današnjeg Beograda).

Sneg od badema

Kralj Almotamid koji je polovinom XI veka vladao Seviljom naredio je da se na brdimo u okolini Kordobe zasade bademi jer njegova žena Itimad, nekada hrišćanka i robinja, nikada u životu nije videla sneg, a to je žarko želela. Tako bi u proleće, kad opadnu, bele latice bademovog cveta prekrile sve padine koje bi izgledale kao da su pod snegom.

Bitka kod Karansebeša (današnja Rumunija) odigrala se tokom noci 17. septembra 1788. godine između više delova austrijske vojske.

Oko 100.000 austrijskih vojnika ulogorilo se oko grada Karansebeš. Husari (konjica) koji su prešli reku Tamiš u cilju izviđanja pristustva Otomanske vojske naišli su na grupu Roma koji su im ponudili rakiju. Husari su kupivši veliki broj buradi rakije napravili veselje.

Austrijska pešadija je uskoro i sama prešla reku i videvši žurku, zatražili su rakije i za sebe. Husari su to odbili i napravili su od buradi barikade oko sebe. Neko od vojnika je ispalio hitac koji je sve uzbunio. Ubrzo je došlo do puškaranja između dve strane a celu situaciju je pogoršalo to što je neki vojnik iz pešadije povikao "Turci!!! Turci!!!". U nastaloj panici vojnici sa obe strane su počeli da beže.
Kako je austrijska vojska bila sačinjena od Italijana, Slovena i drugih manjina nastojanje austrijskih oficira da zaustave metež i njihove komande "HALT! HALT!" protumačene su kao uzvici "Alah! Alah!".
Da bude još gore artiljerija je otvorila vatru po svojim vojnicima misleći da otomanska vojska napada. U mraku vojnici su pucali na svaku senku koju su videli. U opštoj bežaniji i sam austrijski car Josif II je pao sa konja.

Dva dana kasnije kada se otomanska vojska pojavila kod Karansebeša imala je i šta da vidi. Ne manje od 10.000 mrtvih i ranjenih vojnika austrijske vojske je ležalo na zemlji.

S obzirom da su kuće običnih stanovnika stare Atine bile vrlo neugledne i tesne, te da su se stalno pregrađivale, prepravljale i doziđivale, tako su gradske ulice bile jako uske, a u nekima od njih se zbog toga čak nisu mogla mimoići ni dva prolaznika. Stoga je bio običaj da građani, pre nego što će izaći iz svojih kuća, pokucaju sa unutrašnje strane na izlaznim vratima najavljujući na taj način svoju nameru slučajnim prolaznicima kako bi se izbeglo da se otvaranjem vrata neko povredi. Veruje se da upravo otuda potiče naš današnji običaj da svoj ulazak u neku prostoriju najavimo na isti način.

Takođe, zidovi su bili pravljeni od drveta i nepečenih cigli koje su bile povezivane blatom. Stoga ih je bilo lako probušiti, pa se lopovi nisu hteli zamarati obijanjem vrata i prozora, već su svoje pljačkaške poduhvate ostvarivali na lakši način, to jest bušenjem zidova. O tome najbolje svedoči i činjenica da je neki poznati antički provalnik dobio sasvim neobičan, ali potpuno primeren nadimak „Bušizid

Bombardovanje Zeneve 1940.
Englezi su resili da bombarduju italijanski grad na severu Como, kako bi tako Musoliniju presekli vazni saobracajni cvor sa severom Evrope.
Avioni su krenuli iz Londona i kad su bili nad Zenevom, narod je izasao na terase da pozdravi bombardere, a ovi ne budu lenji pa opletu po Zenevi. Pljas, pljas, pljas... Sta se zapravo dogodilo???
Najveci broj pilota je bio iz Australije, a kako oni slabo poznaju geografiju cim su videli da su dosli iznad grada pored koga je jezero, pomislili su da je to Como( u cijoj se blizini takodje nalazi jezero).
Eh, muke nji'ove...

Neosetljiv na otrov

Mitrida VI, kralj Ponta u Maloj Aziji, postao je tako otporan na smešu raznih otrova da nije uspeo da se otruje kada je odlučio da tako okonča život. Kralj je, zapravo, svakodnevno uzimao male količine otrova kako bi bio što otporniji jer je živeo u strahu da će ga neko otrovati. Kada je 63. godine pne pokušao da izvrši samoubistvo kako ne bi pao u ropstvo Rimljana, otrov koji je popio uopšte nije delovao. Na kraju je digao ruke od svoje namere i naredio robu da ga probode mačem.

Pogrebna povorka

Meksički predsednik Antonio de Santa Ana došao je na neobičnu ideju – da priredi pogreb svojoj amputiranoj nozi. Kada je decembra 1838. godine komandovao odbranom Vera Kruza, u borbi sa Francuzima teško je ranjen i morala je da se izvrši amputacija noge ispod kolena. Međutim, Santa Ana je pune četiri godine čuvao tu nogu u svojoj kući u Vera Kruzu i kada je postao predsednik i diktator priredio joj je pravi pravcati pogreb. Tako je 26. XII 1842. godine svečana povorka, uz prigodnu muziku, prošla ulicama grada Meksika, sve do groblja.
Dve godine kasnije, za vreme pobune u kojoj je diktator svrgnut, noga je nestala. Santa Ana je umro 1876. godine u bedi, gladan, slep i usamljen. Šta se dogodilo sa sahranjenom nogom, nikada se nije saznalo.

Neverni branioci

Britanski protestantski kraljevi i kraljice po zakonu ne smeju da postanu katolici niti sa njima mogu da sklapaju brak. Međutim, oni i dan-danas nose titulu branilaca vere (katoličke), a na britanskim novčićima još stoji znak F. D ili Fid Def (od latinskog Fidei Defensor). Papa Lav X dao je 1521. godine ovu počasnu titulu Henriju VIII u znak zahvalnosti što je napisao raspravu protiv Martina Lutera. Samo 13 godina kasnije, ljut što se papa usprotivio poništenju braka sa Katarinom Aragonskom, Henrij VIII je raskinuo sa Vatikanom i proglasio se poglavarem engleske crkve. Iako se papa složio da Henri VIII ovu titulu može da nosi samo za života, ona je zadržana i kasnije

Brendi za Nelsona

Britanski admiral Nelson 81758-1805) stupio je u mornaricu sa 12 godina, a sa 20 postao kapetan. Smrtno ranjen u bici kod Trafalgara 1805. godine izdahnuo je na admiralskom brodu "Viktori". Nelsonovo telo preneto je u Englesku potopljeno u bure brendija kako bi se sačuvalo na dugom putu do kuće.

Sinovi pustinje

Abdul-Aziz koji je 1932 postao kralj današnje Saudijske Arabije imao je najmanje 79 dece. Ovaj vladar poznat kao Ibn Saud (na arapskom "Saudov sin") svoje brojne brakove sklapao je da bi se sprijateljio sa moćnim porodicama kraljevstva. Kada je 1953. godine umro, za njim su ostala 34 sina i mnogo više kćeri. Danas Saudijska kraljevska porodica borji 8000 prinčeva i princeza. I kralj Fahd, koji je na vlast došao 1982. godine, jedan je od Abdul-Azizovih potomaka.

кад је шпански освајач Франсиско Пизаро (око 1471-1541) заробио Атахуалпу, краља Инка, он му је понудио да, у замену за своју слободу, ћелију у којој је затворен до врха напуни златом.

Došao sam zbog Vas

Diplomatija nije neizbežno nespojiva sa umećem praktikovanja gafofa.
Neki ambasodor sa zakašnjenjem stiže na jedan koktel. Domaćica polete ka njemu, obraćajući mu se:
“Ah! gospodine Ambasadore, kakva šteta! Stigli ste upravo u času kada su sve lepe žene otišle”.
“Ali, gospođo” – odgovori diplomata galantno joj ljubeći ruku – “ja i nisam došao zbog lepih žena. Došao sam zbog vas”.


Ne, da, možda

Ako jedna svetska žena kaže “ne”, to bi značilo “možda”.
Ako ona kaže “možda”, to bi značilo “da”.
A ako ona kaže “da”, onda to svakako nije svetska žena.

Ako pak jedan diplomata kaže “da”, to bi značilo “možda”.
Ako on kaže “možda”, to bi značilo “ne”.
A ako on kaže “ne”, onda to nije diplomata.


Šta je diplomatija

Diplomatija, to je umeće govora, umeće da se kaže “slatka kuco” dok očima tražite dobru kamenčinu.


Omiljena boja

“Koja je vaša omiljena boja, kad je reč o tkaninama? – pita jedan novinar, verujući da će zbuniti nekog savršenog diplomatu.
Ovaj ne dvoumeći se ni časak, odgovori: “Škotska”


Dve polulopte

Nekog diplomatu pozove na večeru srećni muž jedne bivše kraljice lepote.
Pošto je predstavljanje učinjeno, pune se čaše za zdravicu.
“Ja nazdravljam za lepši pol obe polulopte” – reče galantno muž.
“A ja” – nadoveže se diplomata, čije oči ne mogu da se odvoje od raskošnih grudi domaćice – “ja ću nazdraviti za dve polulopte lepšeg pola”.


Neophodnost diplomata

Američki humorista Will Rogers bi uveravao:
“Diplomate su isto tako neophodne za početak nekog rata kao što su vojnici potrebni da bi ga dokrajčili”.


Čovek i konj

Prisećajući se francuskobritanskog približavanja u odnosima, princ Metternich, ministar za spoljne poslove Austrije, govorio je 1834. godine u Sv. Oleru, ambasadoru Francuske u Beču:
“Obratite pažnju, ništa nije korisnije od saveza čoveka i konja; ali treba biti čovek a ne životinja”.


Geografski pojmovi

Postoji pozitivna strana u međunarodnim krizama koja periodično zauzimaju mesto po časopisima: to vas obavezuje da neprestano vršite revizuju (proveru) geografskih pojmova.


Aktivnost ministra

Neki diplomata tvrdi da se aktivnost ministra za spoljne poslove USA može porediti sa ljubavnim procesom kod slonova.
Tri zajedničke tačke posebno treba razmotriti:
1. Začeće se uvek obavlja na veoma visokom nivou;
2. Tu radnju prate glasni zvuci surla (truba);
3. Rezultate, ako ih ima, pokazuju se tek krajem osamnaest meseci ili dve godine.


Aliansa savez

U svom “Rečniku o Đavolu”, Amrose Bierce, ovako definiše reči:
“Aliansasavez” u međunarodnoj politici, unija dva lopova, gde je svaki duboko uvukao ruku u džep drugoga, a koji ne mogu da se razdvoje a da ne ogole onog trećeg.
“Diplomatija to je patriotsko umeće lagati za svoju zemlju”.


Šta valja činiti

Postoje dve vrste slučajeva gde ljudi tačno znaju šta bi trebalo učiniti:
- Komšije, u vezi onoga što se tiče obrazovanja vaše dece.
- Političari, koji nisu na vlasti, u vezi onoga što se tiče međunarodne situacije.


Međunarodni sporazumi

Iskreno verujem, tvrdio je polemičar Leon Dode, da jedini mogući međunarodni sporazumi su gastronomski sporazumi.


Umetnost varanja

Jedan od tvoraca italijanskog jedinstva, Camillo Benso di Cavour, tvrdio je:
“Otkrio sam umetnost varanja diplomata. Ja njima kažem istinu a oni mi nikada ne veruju”.


Diplomatski imunitet

Neki specijalista za venerične bolesti pregleda jednog stranog diplomatu.
“Vi ste mi izgleda rekli, da pripadate ambasadi vaše zemlje u Parizu”.
“Tako je”.
“E pa, plašim se da niste zaštićeni sve vreme vašeg boravka, diplomatskim imunitetom”.